Porezi na kriptovalute i tokene u Srbiji će postajati sve bitniji kako raste prihvačanje novih tehnologija i sredstava plačanja. Prema tome, Miloš Praštalo, prvi kripto računovođa i poreski savetnik u Srbiji i član Haemusa, sumirao je pravila koja bi trebala znati privredna i fizička lica.
Porezi na kriptovalute i tokene u Srbiji – Privredni subjekti
Zakonom o digitalnoj imovini proširen je čitav spektar poreskog sistema u Srbiji. Zakon se fokusira na pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom, ali hajde da krenemo od poreza koji se odnose na pivredne subjekte. Porezi kojima se digitalna imovina u Srbiji tretira su: porez na kapitalnu dobit, porezi na nasledje i poklon i u nekim slučajevima porez na dodatu vrednost (PDV). Takođe osvrnućemo se i na poreski tretman u slučaju rudarenja digitalne imovine.
Pre svega, važno je naglasiti da svako pravno lice ili preduzetnik koji poseduje kriptovalute mora o tome izvestiti Narodnu banku Srbije ukoliko kriptovalute nije stekao preko menjačnice koja poseduje dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom (ovo se ne odnosi na tokene!).
1. Porez na dodatu vrednost (PDV)
KRIPTOVALUTE – pravna lica i preduzetnici oslobođeni su plaćanja PDV-a prilikom trgovine sa kriptovalutama, odnosno prilikom prenosa kriptovaluta postoji oslobođenje po članu 25. Zakona o PDV. Ovo pak nije slučaj i sa tokenima koje je potrebno tretirati od slučaja do slučaja.
TOKENI – oslobodjenje plaćanja i obračunavanja PDV-a se ne odnosi i na tokene. Njih je potrebno tretirati od slučaja do slučaja, za šta svakako treba tražiti mišljenje Ministrastva finansija. Primer: PDV na NFT token treba da se obračuna i da se plati.
2. Porez na kapitalnu dobit
Obveznik pravno lice ili preduzetnik plaća porez na kapitanu dobit u iznosu od 15% na dobit ostvarenu od prodaje kriptovaluta ili digitalnih tokena, odnosno na razliku između prodajne i nabavne vrednosti ako je ta razlika u plusu. Privredni subjekt evidentira kapitalnu dobit i obračunava porez na istu u poreskom bilansu jedanput godišnje (za prethodnu godinu).
Oslobodjenja:
- 0% poreza na kapitalnu dobit – ukoliko pravno lice ili preduzetnik ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom (npr kripto menjačnice)
- 0% poreza na kapitalnu dobit – ukoliko pravno lice ostvarenu kapitalnu dobit uloži u kapital drugog preduzeća (npr DOO)
3. Rudarenje u slučaju privrednih subjekata
Rudarenje od strane pravnog lica ili preduzetnika posmatra se kao proizvodnja. S obzirom da pravna lica i preduzetnici po zakonu vode poslovne knjige (sem preduzetnika paušalaca), samim tim sve promene se knjiže (npr. sve fakture o kupljenoj opremi), a mesečni trošak i nabavna vrednost predstavlja recimo i električna energija i drugo. Dodatni dokaz o nabavnoj vrednosti bi možda bili i neki izveštaji sa mining pool-a. Šta ovo znači u poreskom smislu? Znači da je trošak rudarenja priznat u potpunosti, ali ulazni PDV na svu kupljenu opremu ili struju ne sme da se koristi tj ne sme da se odbija (ne postoji oslobođenje po članu 25. Zakona o PDV-u)
Citat Saveza računovođa i revizora Srbije “SRRS”: “Cena koštanja kriptovaluta se u slučaju rudarenja dobija ako saberemo troškove za njegovo iskopavanje a to su cena struje, amortizacija opreme i slično.”
Porezi na kriptovalute i tokene u Srbiji – Fizička lica
Koji su to porezi na digitalnu imovinu na koje fizička lica u Srbiji moraju da obrate pažnju? Do donošenja Zakona o digitalnoj imovini, poreski tretman digitalne imovine fizičkih lica u Srbiji bio je regulisan Zakonom o porezu na dohodak građana, gde je stopa poreza i doprinosa iznosila i 50% ostvarene zarade, što je bilo izuzetno nepovoljno. Nakon donošenja Zakona o digitalnoj imovini oporezivanje se vrši na osnovu poreza na kapitalnu dobit i poreza na imovinu.
Koji su to propisi, kao i olakšice u slučaju oporezivanja fizičkih lica pokušaćemo što jednostavnije i kroz konkretne primere da objasnimo.
1. Porez na kapitalnu dobit za fizička lica
- obveznik fizičko lice plaća porez na kapitalnu dobit u iznosu od 15% na dobit ostvarenu od prodaje kriptovaluta ili digitalnih tokena, tj na razliku između prodajne i nabavne vrednosti ako je ona u plusu
- u slučaju da fizičko lice NEMA dokaz o nabavnoj vrednosti, porez se plaća na ceo iznos prodajne vrednosti
Primer:
Fizičko lice je uložilo u kriptovalutu Bitkoin 2017. godine 35.000 dinara. Sada isplaćuje 150.000 dinara za istu tu količinu Bitkoina.
Fizičko lice ima dokaze o nabavnoj vrednosti. Porez plaća na razliku, što znači na dobit u iznosu: 115.000 dinara x 15% = porez iznosi 17.250 dinara.
U slučaju da isto fizičko lice nema dokaz o nabavnoj vrednosti porez se plaća na ceo iznos isplate, odnosno na iznos od 150.000 dinara: 150.000 x 15% = porez iznosi 22.500 dinara.
Oslobodjenja:
- 7,5% poreza na kapitalnu dobit (umesto 15%) – potencijalno oslobođenje ima fizičko lice koje je prodajom digitalne imovine ostvarilo kapitalnu dobit, ali je iznos te kapitalne dobiti uložen u kapital nekog preduzeća (DOO)
2. Porez na imovinu
- ako su poklonodavac i poklonoprimac fizička lica iz prvog naslednog reda prenos digitalne imovine (kripto valuta ili tokena) ne podleže porezu na imovinu.
- ako su poklonodavac i poklonoprimac lica iz drugog naslednog reda porez se plaća po stopi od 1,5%, a ako su lica iz trećeg ili daljeg naslednog reda porez se plaća 2,5%.
3. Rudarenje u slučaju fizičkih lica
- Ukoliko fizičko lice rudari kriptovalute ili tokene porez na kapitalnu dobit plaća na razliku dokazanih troškova rudarenja (na primer kupljene opreme) i prodajne vrednosti izrudarene digitalne imovine. Ovo je potkrepljeno mišljenjem Ministarstva finansija.
- Medjutim ovde se postavlja pitanje kako fizičko lice može da čuva sve račune kupljene opreme i kako će to Poreska uprava posmatrati s obzirom da fizičko lice (najverovatnije) ne vodi poslovne knjige i nije se prijavilo za vodjenje istih. Ovde postoji potencijalna opasnost jer ako poreski inspektor utvrdi da je za rudarenje rad uložio čovek a ne mašina u tom slučaju postoji obaveza plaćanja poreza na ostale prihode i plaćanje doprinosa a u tom slučaju rudarenje postaje ne isplativo.
Videćemo kako će se navedene situacije sprovoditi u praksi nadamo se u bližoj budućnosti.
Podnošenje poreske prijave – Na šta posebno treba da obrate pažnju privredni subekti, fizička lica i preduzetnici paušalci u Srbiji
U ovom tekstu želim da ukažem na to koje su najveće razlike između fizičkih, pravnih lica, preduzetnika kao i preduzetnika paušalaca u načinu obračuna i podnošenja poreske prijave. Takođe i na šta je posebno važno obratiti pažnju.
Privredni subjekti (odnosno pravna lica i preduzetnici) ne podnose poresku prijavu na isti način kao fizička lica. Još jednom je važno napomenuti da svako pravno lice ili preduzetnik koji poseduje kriptovalute mora o tome izvestiti Narodnu banku Srbije, ukoliko kriptovalute nije stekao preko menjačnice koja poseduje dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Ovo se ne odnosi i na tokene.
Pravna lica i preduzetnici prijavljuju kapitalnu dobit posle isteka kalendarske godine kada sprovode završni račun i podnose poresku prijavu poreza na dobit (PDP ili PPDG 1S) za prethodnu godinu. U tom momentu popunjavaju i poreski bilans i tada zavode i dobit ili gubitak od prodaje digitalne imovine i samim tim obračunavaju i porez. Dakle, pravna lica i preduzetnici ne podnose poresku prijavu u datom trenutku prilikom zarade od prodaje kriptovaluta.
Fizička lica poresku prijavu podnose u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem su ostvarili dobit od prodaje digitalne imovine. Na primer: Dobit je ostvarena 15.05. a istek drugog kvartala je 30.06. Znači od tog datuma 120 dana je 30.10. i to je konačni rok za podnošenje poreske prijave PPDG 3R ako je dobit isplaćena 15.05.
Fizičko lice koje se bavi trejdingom na domaćim menjačnicama mora znati da je gotovo sigurno da će Poreska uprava dobiti informaciju jer po zakonu domaće menjačnice imaju obavezu da izveštavaju NBS i PU.
Preduzetnici paušalci se u Zakonu o digitalnoj imovini isključivo posmatraju kao fizička lica. Oni ne vode poslovne knjige i samim tim ne spadaju u kategoriju pravnih lica i preduzetnika. Preduzetnici paušalci odvojeno podnose PPDG 3R prijavu i poreze obračunavaju i plaćaju kao i fizička lica.
Razlike u računovodstvenom evidentiranju kriptovaluta i tokena tj. knjiženjima (investiranje – trgovanje – rudarenje)
Virtuelne valute i tokeni u poslednjih nekoliko godina su veoma atraktivni i zanimljivi kod investitora širom sveta, pa se tako taj trend preneo i na Srbiju. Još uvek broj investitora nije na zavidnom nivou, što zbog komplikovane pravno-računovodstvene regulative, što zbog nedovoljne edukacije šireg stanovništa, pravnih lica i preduzetnika. Kako bi se klijentima obezbedile inovacije u poslovanju koje su kriptovalute donele sa sobom, krenulo se u proučavanje Zakona o digitalnoj imovini.
Kada se radi o računovodstvenom evidentiranju promena vezanih za poslovanje sa digitalnom imovinom, možemo ih svrstati u 3 kategorije, na osnovu različitih načina ulaganja pravnih lica u digitalnu imovinu.
1. Knjiženje u slučaju pravnih lica koja investiraju u digitalnu imovinu
Kriptovalute i tokeni se knjiže kao stalna imovina (nematerijalna imovina). Knjiži se vrednost na dan kupovine u dinarima po srednjem kursu NBS i digitalna imovina se ne amortizuje. Isknjižava se prilikom prodaje i razlika se evidentira u vidu kapitalnog gubitka ili dobitka (rashod ili prihod).
2. Knjiženje u slučaju pravnih lica koja su pružaoci usluga u vezi sa digitalnom imovinom (npr kripto menjačnice)
Kriptovalute i tokeni se knjiže kao zalihe (kao normalna trgovina robom).
3. Knjiženje u slučaju pravnih lica i preduzetnika koji se bave rudarenjem kriptovaluta
Oprema i komponente (grafičke kartice, matične ploče, napajanja, monitori i sl.) se knjiže na osnovna sredstva i obračunava se godišnji trošak amortizacije. Takodje je moguće knjižiti i troškove električne energije, održavanja itd.
Ukoliko želite da Vam pomognemo sa prijavom poreza ili Vam treba poreski savet, obratite nam se klikom na donje dugme.
Miloš Praštalo – Prvi Kripto Računovođa u Srbiji, Osnivač MNP Advisory
