Blokčejn i sledeća generacija interneta Web 3.0 kao tehnologije su donele preko potrebu evoluciju u mnogim aspektima ljudskog života. Ne samo u pogledu plaćanja, brzine transakcija, nego u mnogo suštinskih izmena načina poslovanja. Od toga kako se pristupa klijentima, na koji način se gradi poverenje, kako se kreira dodatna vrednost, kako se obezbeđuju alternativni izvori finansiranja.
Mnogi postojeći modeli već se prilagođavaju, a i razni drugi sektori tek će doživeti svoje izmene. Primera radi, mnoge vrste kupoprodajnih ugovora, od nekretnina do kupovine vozila, marketing za nove generacije, ponuda proizvoda i prodaja, načini finansiranja, organizacija posla i načini zarađivanja. A tek treba da doživimo momenat da neke nove kompanije kreiraju svoje poslovne modele isključivo na blokčejnu ili u virtuelnim svetovima.
U širem aspektu, koristi od blokčejna mogu da imaju pojedinci kao i kompanije svih veličina. Od bazične trgovine kriptovalutama, ili NFT (non-fungible tokens), do toga da kompanija plasiranjem sopstvene dgitalne valute dođe do preko potrebnog finansiranja, ali na ovaj način za svoj ekosistem “veže” svoje buduće korisnike i klijente.
“Digital-first” i blockchain poslovanje
- Građevinarstvo – 3D štampa zgrada, virtuelni obilasci stana na prodaju i virtuelno opremanje enterijera, vile u Metaverzumu, pametni ugovori u kupoprodaji, finansiranje izgradnje novih objekata kroz parcijalno učešće malih investitora
- Medicina – razgovor sa doktorom preko aplikacije, kućni skeneri zdravstvenog stanja
- Fitness – online treninzi, gedžeti, virtuelne trke, “play/train to earn” koncept
- Finansije – digitalni novčanici i plaćanje mobilnim telefonom ili satom, tokeni, NFT,
- Kućni uređaji – umrežena “pametna kuća” gde sve kontrolišete preko aplikacije…
- I tako dalje…
Pravo i pametni ugovori na blokčejnu
Nove tehnologije donose brojne mogućnosti, ali i brojne izazove, pogotovu regulatorne jer pravni sistem je po pravilu sporiji od tehnološkog razvoja. Blokčejn kao distribuirana baza podataka u tom smislu ne predstavlja izuzetak. U nedostatku propisa, zadatak advokata je da rešenja iz postojećeg pravnog okvira primeni na pitanja ili probleme koje pred građane i privredne subjekte postavlja blokčejn.
Kakva je priroda pametnih ugovora, koje su odgovornosti kompanija koje grade svoje proizvode na blokčejnu, postoje li poreski rizici su samo neka od pitanja koja nisu ništa manje aktuelna i kada zakonodavac pokuša da ih uredi. To je slučaj sa srpskim Zakonom o digitalnoj imovini koji je načelno unapredio pravnu sigurnost, ali se još uvek čeka na odgovore i rešenja koje je trebalo da pruži zbog nedovoljnih institucionalnih kapaciteta regulatora da primene sve odredbe zakona.
Nove generacije investitora
Investiranje i trgovina digitalnom imovinom-kriptovalutama je u poslednjih deset godina promenila mnogo kako u svetu finansija tako i u polju finansijske pismenosti Balkana. Pojavile su se nove generacije
investitora koji su deo globalnog sistema i uporedo koračaju sa napretkom tehnologije koja donosi inovacije u brojnim poljima.
Kriptovalute se medijski pretežno vezuju za nestabilnu imovinu zbog nijansi veće volatilnosti ali ako uporedimo kretenje tradicionalnog sektora (DOW Industrial Indeks) i jednu od poznatijih kriptovaluta (Ethereum) videćemo da je tradicionalna struktura u pred covid nivoima dok su se Kriptovalute u mnogome (kako cenovno tako i po globalnom usvajanju) bolje održale i napredovale.
Republika Srbija je jedna od vodećih zemalja sa jednim od najboljih zakona u svetu o digitalnoj imovini međutim fizička i pravna lica su u nedovoljnoj meri obaveštena o tome i ova inicijativa prezentacije zakona i njegovih mogućnosti može biti od velikog značaja za domaću ekonomiju i privlačenje kako stranih tako i domaćih investitora.
Trgovina kriptovalutama sa sobom nosi određene rizike, međutim primanje uplata i vršenje isplata u kriptovalutama nam otvara potpuno novo tržište gde domaći proizvod ili usluga može biti vrlo konkurentna na inostranom tržištu prvenstveno zbog izrazito niskih troškova transakcije ali i zbog pristupa novim generacijama kupaca.
Uvek su regulatori pratili tehnologiju pa je tako i u ovom slučaju. Da li je digitalna imovina prirodna evolucija novca, da li je samo prolazni trend ostaje nam da saznamo u godinama pred nama ali ono što je sigurno je da je unešena velika promena u svetskom finansijskom sistemu i da se te promene trenutno nastavljaju sve većom popularizacijom kako kriptovaluta tako i tokenizacijom kompanija ili njihovih usluga.
Blokčejn i poreski sistem
Ako se pitate gde će to blokčejn tehnologija zauzeti primat i to sigurno skorije nego što očekujemo, to će u širem smislu biti u svetu finansija, a u užem u računovodstvu, reviziji i u poreskim sistemima na globalnom nivou. Čak šta više, navedene grane neće postojati bez nekog budućeg “blokčejna” a poslovi računovođa i revizora kakve danas poznajemo će se skroz promeniti. Zato je sada vreme da spremni dočekamo takve promene i čak šta više utičemo na njih i krojimo ih po našoj želji.
Da li je možda posle viševekovnog dvojnog knjigovodstva došao red na neko novo “trojno” knjigovodstvo? Da li nam postaje potrebna i ta “treća kolona” koja će ustvari biti blokčejn i po automatizaciji će kontrolisati pozicije i uticati na skoro nikakvu mogućnost za friziranje finansijskih izveštaja?
Ako se sada malo povučemo i pogledamo samo u “naše dvorište”, da li postoji jedan dobar zakonski obuhvat blokčejnovog ploda, kao što je digitalna imovina, u Srbiji? I da li postoji jedan optimalan poreski tretman iste?
